Vuneni džemperi i čarape ponovo u modi

Nova Varoš – Duge zimske noći seljaci su oduvek koristili za druženje i odmor, pošto namire stoku, ,,oposle“ dnevne obaveze uveče se okupe jedni kod drugih gde bi proveli vreme do konaka. Dok muškarci uz pršutu i ,,vruću“ rakiju igraju karte, žene zimske večeri koriste da pletu zimsku odecu za svoju decu i ukućane.

U novovaroškim brdima sneg ni u ranoj jeseni ne iznenađuje meštane, iako snežne padavine ovi planinci nikada rado ne priželjkuju. A kada sneg okuje planinska sela to je za seljake godišnji odmor, ali vredne, ženske planinske ruke nikada ne miruju jer za njih, pored kuhinje, uvek ima posla.

Preslica, vreteno, kudelja i igle glavna su zanimacija ženama u zimskim mesecima, gde bez norme i radnog vremena ispletu veliki broj vunenih čarapa, džempera i prsluka koji uvek dobro dođu u hladnim danima.

Veliki broj žena svoje proizvode iznosi na tržište, kako bi po dobroj ceni napratile svoj rad, jer je u zimsko doba teško zaraditi dinar. Žene iz ovih sela koriste pletivo ili pređu preradom vune od njihovih ovaca i kažu da je proces od vune do pređe vrlo dug i zahtevan, ali je svakako jeftinije nego da je kupuju. Kad u proleće ošišaju ovce vunu pokupe u džakove i čuvaju je na tavanu do jeseni, pa kad ,,srade“ letinu i pronađu vremena onda na obližnjem potoku dobro operu vunu kako bi mogli da je proslede na dalju preradu.

U današnje vreme je ovaj proces dosta jednostavniji jer se vuna mašinski ,,uredi“ i potom je spremna da se prede na drvenoj preslici. A kada žene ispredu zalihe uređene vune onda dobiju pređu ili pletivo koje koriste za pletenje.

Za ovaj posao kažu pletilje, potrebna je veština i umeće sa iglama koje se gaji od malih nogu. Đula Milojević iz Bele Reke ove zimske dane najviše provodi sa iglama u rukama jer za punu kuću čeljadi pod planinom uvek treba tople odeće, a pogotovu vunenih čarapa.

– Počela sam plesti od melena, dok sam čuvala ovce po negbinskim brdima. Učila sam uz strine i tetke, jer nekad su se interesovale devojke za ovaj zanak, nije kao danas. Ja bih sada svakoj mlađoj ženi rado pokazala i naučila je da plete ali nikoga to više ne interesuje – priča za PP Mediu ova pletilja, koja svaki slobodan trenutak koristi da uzme igle u ruke.

Ovim poslom je se nekada bavilo dosta više žena, bila su naseljenija sela i vrlo često su se održavala prela gde su se okupljale žene kako bi uz druženje zajedno prele i plele. A današnje pletilje, poput Đule, prisećaju se nekadašnjih prela gde su išle kao devojke da kradu zanat od srarijih i ikskusnijih žena.

– Bilo je lepo, okupimo se predemo, pletemo, dosta stvari naučimo jedna od druge, ali toga više nema. Sada pletemo u svojoj kući, svako za sebe, a vunenih proizvoda nikada dosta. Čini mi se kako koja godina prolazi da su ove mlađe generacije više zaintresovane za vunenu odecu – kaže Dragana Ćirović, pletilja iz Negbine.

U selima Starog Vlaha svaka kuća je imala stado ovaca i svaka žena je znala plesti, a već danas se retko u kom toru mogu videti ovce osim u planinskim selima gde su domaćini ,,starog kova“. Ali i dalje ženske, žuljevite ruke pletu čarape i džempere koji se polako poslednjih godina vraćaju u modu.

PP/Media B.Ilic